PAS I MUHA 🐶🪰💕

Živio u selu jedan pas ostavljen od svih,
žedan i gladan.
Zbog toga često je bio ljut
jer do hrane je teško pronalazio put.

Zapuhao je vjetar jak
i sve dignuo u zrak.
Ubrzo se smirio
i jednu malu muhu psu na uho bacio.

Umorna od vjetra i slomljenih krila,
brzo mu se u dlaku skrila.
Ali pas se nije družit htio
i rekao je „Kada bi otišla sretniji bi bio!“

Muha se rastuži ali posluša psa,
„Kada krila mi ozdrave odoh ti ja!“
Što je više prolazilo vrijeme,
psu je muha bila sve teže i teže breme.

„Mislim da su ti ozdravila krila,
dosta si već ovdje bila!“
Odjednom,
miris hrane se raširi po selu
i navede psa i muhu da razmišljaju o jelu.

Pas se zada u trk,
da zasladi brk.
Muha brzo sleti na kost
dajući drugima na znanje da nisu poželjan gost.

To isto učini i pas,
pomisli „Napokon našao sam spas!“
Uživanje u kosti pokvarila mu je muha,
stalno ga je golicala iza uha.

Hodala je po njemu,
a on ju je lovio zubima.
Toliko je pošizio da se muha prepala
i od straha se vinula u zrak,
„Neću ti onda više smetati kada si tako bljak!“

Pas je uživao dok nije bilo muhe,
napokon se riješio velike muke!
Sporo su mu prolazili dani
i uvijek je sam bio vani.

Iznenada shvati da mu nešto fali,
ne hrana niti voda,
falila mu je samo muha da po njemu hoda.

Tugovao je pas i zatim vikne na sav glas:
„MUHOOOOOOO“

Ali od muhe ni traga ni glasa.

Brzo potrče na mjesto gdje su pronašli kost i zavapi:
„Molim te muho, ako me čuješ, vrati se na moje uho!“

Ali od muhe ni traga ni glasa.

Odjednom, ugleda muhu
kako se približava njegovom uhu.
Muha ga brzo zagrli,
i stane mu na njušku.

Ispričao se pas muhi,
obećao da joj tugu više nikada više neće prirediti
i da će zauvijek sve dijeliti.

I tako se pas i muha više nisu razdvajali
od toga dana
pa do kraja svih dana.

*povodom Valentinova napisale Vanesa, Matea, Ružica, Tea, Luca i Ana, naši stalni gosti u knjižnici 🙂

Sretan vam dan ljubavi! ❤️